"Postoje institucije koje su odamh istupile kao podrška ali smatram da to još uvek nije dovoljno masovno. Neke od institucija su uvidele prilku za sopstvenu promociju kroz podršku studentima, i tako privukle veću pažnju na sebe. Opšte rečeno, to je dobro za kulturu ali jaz između sveta kulture i šireg društva je još uvek preveliki."

"I ako su se određene institucije priključile našoj borbi, to je i dalje manjina. Od ovih koje podržavaju blokade, jako mali broj se samoorganizovao, a studenti su morali da odrade određen, a ponekad i veliki deo posla. Takođe, promene koje su se dogodile nisu imale efekat koji odjekuje kroz društvo već su, i dalje tako nevidljive za većinu, ostale tu najviše da pripomognu studentima onda kada im treba prostor za neke manifestacije... Radnici u kulturi se bore, ali njihov glas je tih i nije usmeren na pravo mesto pa ne postiže radikalne efekte."

"Iskreno, pitanje mi je nejasno. Šta tačno znači radikalizacija institucija kulture? Ako se misli na otpor prema državnoj politici i njenom tretmanu institucija i zaposlenih u oblasti kulture, studentske blokade su samo pomogle da se osvetli dobro poznati katastrofalni tretman ove oblasti, a studentski protesti kao brojnija struktura, pružili su utočište radnicima kulture da ukažu kako se sprovodi politika targetiranja i (bez)vrednovanja kulture i zaposlenih u oblasti kulture. Tako smo i imali jednosatnu obustavu rada svih institucija kulture u februaru. Sa druge strane, "zauzimanje čvrstih stavova" i "oštre osude" koje se najčešće mogu čuti u javnosti, jesu po mom mišljenju čista politička demagogija, koja se pokazuje ciljano i populistički."

"Sam termin "radikalizacija institucija kulture" meni zvuči kao potpuna obustava rada i potpuna blokada svih institucija kulture na način na koji to studenti rade na svojim fakultetima, ali to se na takav način nije desilo ni sa pozorištima, ni sa muzejima, galerijma, itd. Sve ove institucije i dalje rade. Shodno tome, mislim da je jedino što se radikalizovalo jeste dobro poznati odnos države prema kulturi, gde su na pr. obustavljena sva sredstva za kulturne događaje i manifestacije u Beogradu, dok je neke ljude podrška studentima koštala i posla, kao što je to bio slučaj u Šapcu gde je otpuštena dugogodišnja organizatorka festivala. Na temelju svega, ne smatram da je došlo do radikalizacije institucija kulture niti da su blokade doprinele istoj, iako mi je i dalje sam ovaj termin nejasan."

"Kulturne institucije treba da ovu situaciju iskoristite da naprave presek stanja i osmisle način kako da funkcionišu u uslovima gde država ne podržava njihov rad i postojanje. Umesto toga su odlučili da se samo pasivno pridruže blokadama ili još gore, nastave sa radom kao da nekoga i dalje briga za kulturu u svoj ovoj situaciji. Država ne izdvaja sredstva za adekvatan rad institucija koja bi se prelila i na umetnike i time stvorila podsticaj za stvaranje kulture. Zato kažem da su sada propustili priliku da smisle način kako i da li da postoje uprkos toj činjenici."

"Mislim da se promena dogodila na jako malom broju mesta, ali da je svakako značajna - u osvešćavanju da su institucije za nas i naše, ali takođe da i mi moramo da se više uključimo."

"Čini mi se da kulturne institucije imaju već uigrane načine funkcionisanja i da one radikalizuju ili umanjuju radikalizaciju po svojim vec unapred ustanovljenim principima."

"Oslobađanje SKC-a je doprinelo radikalizaciji."

"Više se bave protestima, ali nisam primetio neku radikalizaciju."